Ostaje zagonetno zašto nema mnogo (detaljnih) informacija o tome kako se koriste ruke pri trčanju. Možda jer bez merenja nekih biomehaničkih parametara rada ruku, nemoguće je dati pravi savet.
Rad ruku je dosta individalna karakteristika i sva pravila pročitana iz udžbenika se moraju adaptirati konkretnoj osobi. A sa druge strane, ruke se u jednom stabilnom trčanju (nezavisno od brzine) pomeraju veoma prirodno (intuitivno), pod pretpostavkom da im se “dozvoli” da se kreću slobodno. Znači i bez merenja je moguće dati jedan dobar savet za rad ruku:
Ruke treba da budu razmahane,
ne sputane (mali pokreti), već dominantne (jaki pokreti)
Sledeći video može da dokaže da kada su ruke “slobodne” one same “znaju” kako da “pomognu” nogama.
To je primer jednog od najboljih trkača na svetu, koji inače radi malo “čudno” rukama tokom trke (kao što je objašnjeno u prethodnom tekstu). Kada se već umorio i približava se cilju, on pušta da ruke “same” rade i pomažu nogama. On “spušta” ruke i ruke se više (veća amplituda) kreću napred nazad, a mnogo manje idu “ukoso” (što mu je osnovna tehnika). Ovo je snimak sa maratona u Berlinu kada stiže na cilj.
Ovaj primer je i veoma ohrabrujući za sve rekreativne trkače: ako najbolji trkač menja tehniku rada ruku da bi, kada zatreba, pomogle nogama što više, to znači da jedan rekreativac “ima pravo” da stalno podešava rad ruku (ali po mogućstvu intuitivno, a ne pod nekom velikom kognitivnom kontrolom).
Upravo ovde počinju problemi one zagonetke sa početka: a kako da se zna da je to podešavanje rada ruku dobro? Odgovor je veoma jasan: bez merenja je veoma teško ozbiljno proceniti kvalitet rada ruku.
U nastavku su navedena potrebna merenja za zdravo trčanje:
- kolika je amplituda
- kolika je sila
- kolika je snaga
- koliki je ugao ruke
Jasno je da se nešto, pre svega loš rad, može i vizuelno proceniti, ali to svakako nije dovoljno za procenu kvaliteta dobrog rada ruku. Postoji nekoliko parametara koji dobro opisuju rad ruku, pri cemu je važno znati (meriti) te iste paramtere za svaku ruku posebno – koliki je zamah (amplituda pomeranja) jedne ruke i da li postoji razlika između leve i desne ruke (sve značajne asimetrije su potencijalno opasne).
- Veći zamah je bolji jer upućuje na dominantniju ulogu ruku, ali, ponovo, bez analize ostalih izmerenih vrednosti nije moguce odrediti šta je “(naj)bolje”.
Ono što mi ističemo kao veoma značajno:
Cilj RA merenja je omogućiti zdravo trčanje
(koje je ranije definisano i pre svega se odnosi na smanjivanje rizika od povrede)
U smislu zdravog trčanja, postoji jedna univerzalna analiza koju RA Coach preuzima iz analiza merenja u industrijskim sistema: KOLIKO JE STABILNA IZMERENA VREDNOST (koja odgovara stabilnosti tog pokreta ruke/noge). Znači, za svaki izmereni parametar je pre svega potrebno utvrditi stabilnost. Ukoliko neki pokret (na primer kretanje ruke) nije stabilan on se i ne može analizirati za poboljšanja – već se mora prvo stabilizovati. Stabilizacija se takođe meri.
Moj omiljeni primer je brza vožnja kolima – neko ko je veoma skoro položio vozački test i nema mnogo iskustva, teško da će smeti da vozi velikom brzinom, upravo zato što proces vožnje nije stabilan i njegovo poboljšavanje (vožnja većom brzinom) ne sme da se reačizuje bez stabilizacije procesa (za šta je potrebno dosta sati vožnje).
Inače, ukoliko se vratimo na prvobitnu temu, nestabilno kretanje ruku je uglavnom posledica toga da se i ne zna kako i šta sa rukama. Nadamo se da ova edukacija preko RA Coach rešava lako ovaj uzrok i rad ruku može da se brzo stabilizuje.
RAD RUKU
Stabilizacija se posmatra kroz nekoliko parametara, koji se poklapaju sa potrebnim merenjima za zdravo trčanje. U nastavku će svaki od paramterara biti objašnjen detaljnije:
- Kolika je amplituda
- pokazuje koliko je slobodan (ne stegnut) rad ruku
- treba da je simetričan
- treba da je usaglašen sa radom (amplitudom) nogu
- treba da se poredi sa dužinom koraka
- Kolika je sila ruku
- horizontalna (u pravcu kretanja) – pokazuje koliko ruke doprinose “energičnosti” trčanja (na primer koliko se brzo odbacuje noga od tla)
- vertikalna – pokazuje koliko ruke stabilizuju poskakivanje
- Kolika je snaga
- pokazuje koliko ruke guraju trkača (na primer koliko se brzo pomera noga napred, kada se suprotna ruka pomera unazad)
- Koliki je ugao ruke/nadlaktice ka tlu
- pri trčanju na ravnom terenu, pokazuje “energičnost” trčanja – malo veći ugao pomaže da se energičnije odbacuje od podloge (olakšava se nogama odbacivanje od tla)
- pri trčanju uzbrdo/nizbrdo, olakšava nogama skakanje uz brdo i kočenje nizbrdo (pomaže nogama u pravcu kretanja koje nije ravno)
- treba da se menja sa nivelacijom terena – ugao prati nagib terena (veći nagib, veći ugao)
Primer zavisnosti amplitude ruku sa brzinom, izmerenim RA testom, prikazan je na grafikonu ispod, sa tumačenjem rezultata:
